Zadružni savez Vojvodine
+381 21 557 066 zsvoffice@gmail.com

sreda, 03 februar 2021 12:19

Sekretar mr Jelena Nestorov Bizonj o temama koje su obeležile zadrugarstvo u 2020. godini

Predhodna godina bila je neuobičajena za ceo svet, za sve delatnosti, a činjenica je da je poljoprivreda kao delatnost, u Srbiji najmanje osetila posledice pandemije Covid -19 što se može i videti iz podataka da je ukupna poljoprivredna proizvodnja od setve do žetve, odnosno berbe, obavljena i u rokovima i na način koji struka zahteva, a da su tržišni uslovi, za većinu roba, bili prilično povoljni, te da je većina kvalitenog roda bila i naplaćena. Ovako 2020. godinu u zadružnom sektoru ocenjuje Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine. Kako kaže, to znači da, u ekonomskom kontekstu, poljoprivreda nije pretrpela veće štete. Zemljoradničke zadruge su radile neprekidno tako da nije bilo obustavljanja poslovanja. Ipak, neke od njih imale su otežene uslove rada, posebno kada se ima u vidu da mnoge zadruge imaju radnike u smenama što je posebno izraženo u stočarstvu ali i u obezbeđenju i obavljanju poljoprivrednih radova u vreme karantina.

-Ipak, svi poslovi su završeni na vreme, kako na zadružnim tako i na parcelama zadrugara i kooperanata. Zadruge su pokazale velik stepen solidarnosti jer su bez naknade pružale pomoć starijim poljoprivrednicima koji su marta i aprila prošle godine bili u veoma nezavidnoj poziciji zbog ograničenog kretanja, te fizički nisu mogli da obave prolećnu setvu. Nije se gledalo da li jesu ili nisu članovi zadruge. Socijalni doprinos zadruga odnosio se i na donacije lokalnim organizacijama Crvenog krsta, lokalnim institucijama zdravstvene zaštite, bolnicama… Predhodnu poslovnu godinu zadruge su završile uspešno, tako da se ona može oceniti kao dobra ali ostaje nadanje da se kriza iz drugih sektora neće preliti na agrar u ovoj godini, za Agroportal kaže Nestorov Bizonj.

Od naše sagovornice smo čuli da je Zadružni savez Vojvodine takođe svoje redovne  poslovne aktivnosti obavljao bez prestanka. Tu se misli na savetodavni i informativni deo obaveza prema članicama. Do odlaganja planova došlo je, kao i kod svih drugih subjekata, u delu koji se odnosi na velike javne skupove, poput učešća na sajmovima, organizacije tradicionalne manifestacije „Žetveni dan“ i sl. Jedini događaj koji je realizovan u trenutku kada je to bilo moguće, a koji je okupio 52 učesnika i predavače je „Letnja škola zadrugarstva“. Pokazalo se da su poljoprivrednici – zadrugari, bili više nego zadovoljni onim što su čuli i videli. Ostaje nada da će ove godine uslovi biti povoljni i da će ovaj Savez moći da realizuje i taj deo poslovanja.

Možda aktivnosti zemljoradničkih zadruga u periodu pandemije nisu dovoljno vidljive ali, evidentdno je da je značajan broj njih u svoje poslovanje uveo i značajne novine. To je posledica tržišne utakmice jer su ljudi sve više svesni toga da na malim površinama ne mogu uspeti sa ekstenzivnom proizvodnjom u ratarstvu. Posledica ovog saznanja je da se osniva sve više voćarskih i povrtarskih  zadruga kao i onih u drugim oblastima visokointenzivne proizvodnje, pokazuju podaci Zadružnog saveza Vojvodine.

– Ali, i mnoge zadruge sa dugom tradicijom u ratarstvu počinju da ulaze i u te druge vrste proizvodnje, odnosno pored dominantnog ratarstva na manjim površinama uvode i voćarstvo, ili povrtarstvo koje je kod nekih čak postalo dominantno u odnosu na početnu poziciju tokom predhodnih godina. Ovaj proces traje 3-4 godine. To je razlog zbog kojeg postoje velike potrebe za daljom nadogradnjom, konkretno za izgradnjom skladišnih kapaciteta. Od zadruga to čujemo u svakodnevnom kontaktu. Konkursi koji su proteklih godina raspisivani predstavljaju dobru podršku takvim investicijama i bilo bi dobro da ih ima još više i da su i šire orijentisani. Na taj način bi se čitava primarna proizvodnja podigla na viši nivo. Za početak, da svako ko proizvodi, svoju robu može i da skladišti unutar zadruge, a u nekom narednom koraku i da ih pakuje ili prerađuje u zavisnosti od vrste primarne proizvodnje, objašnjava Jelena Nestorov Bizonj i dodaje da Zadružni savez Vojvodine ima planova da svojim članicama u ovom procesu pomogne i, ako se u budućem periodu steknu uslovi, organizuje skupove na kojima bi zadrugare informisali o mogućnostima koje imaju ali, i da bi iznosili svoje predloge državnim organima koji bi prerasli u mogućnosti. Već sada se tačno zna da su velike potrebe za izgradnju novih skladišnih kapaciteta ali i za daljim obnavljanjem poljoprivredne mehanizacije bez obzira što takvih konkursa već ima. I u nekim drugim oblastima postoje pojedinačne potrebe poput namera nabavke sistema za navodnjavanje većih površina. Sve ovo vezano je za pomenutu preorijentaciju proizvodnje. Zaključak je da potreba za investicijama ima, i to velikih, aktuelni konkursi u jednom delu obezbeđuju potrebnu podršku. Primetno je da se kod većine konkursnih linija, bez obzira na kom nivou se objavljuju, malo toga može finansirati u gradnji, a kada se govori o skladišnim kapacitetima, upravo ovaj detalj je velika manjkavost.

Tekst: Jasna Bajšanski

Preuzeto sa sajta agroportal.rs